Istočna Srbija je po svojoj prirodi posebna i drugačija od ostatka Srbije. Kao neko ko je tamo rođen, od malih nogu sam upoznao lokalitete koje nisam smatrao posebno zanimljivim, dok nisam na svojim putovanjima obišao dobar deo Srbije, regiona i Evrope.

Sada slobodno mogu da kažem da je istočna Srbija nebrušeni dijamant, priroda sa mnogo potencijala koja tek hvata turistički zamah.

Planina Veliki Krš

Planinski venac koji neverovatno podseća na razglednice iz Švajcarske, do pre nekoliko godina bio je u senci planine Stol. Ipak, zahvaljujući lokalnim planinarskim ekipama iz Bora koje su uredile pešačke staze, Veliki Krš je dospeo na listu planina sa izuzetnim pogledom. 

Odmah moram reći da odlazak na ovaj lokalitet nije laganog komercijalnog tipa, već spada u kategoriju srednje teških planinarskih akcija. Od ove godine, Veliki Krš je visoko na listi prioriteta i samog Planinarskog društva Srbije.

Staza ide od prevoja Vrac i postepeno se penje na greben Velikog Krša, nakon čega silazi u Carevo Selo. Sama staza je duga osam kilometara i spada u red umereno teških. Dosta je stena koje su pomalo i klizave, pa se preporučuju duboke cipele sa kvalitetnijim đonom.

Mokranjske stene

Nalaze se u blizini sela Mokranje, na oko 10 kilometara od Negotina. Stene, zapravo, formiraju vodopad koji se nalazi pred kraj kanjona Sikolske reke. Vodopad formira malo jezero, posebno atraktivno leti. Osim prelepog vodopada, Mokranjske stene predstavljaju i poseban arheološki lokalitet.

Prilaz nije moguć kolima, jer postoji samo stari kolski put, tako da obilazak ove lokacije više „vuče” na avanturizam nego na komercijalni obilazak, što je pravi izazov ako ste ljubitelj prirode. 

Definitivno manje poznat lokalitet koji je lepo obići u paketu sa Rajačkim pimnicama i Negotinom. Siguran sam da će u narednom periodu Mokranjske stene biti posećenije.

Vodopad Blederije

Da dopunimo listu još jednim vodopadom, koji je sve popularniji, kako bi makar malo rasteretili ostale lokalitete poput Lisina, jer istočna Srbija itekako ima šta da ponudi.

Lokalitet Blederije se nalazi na pola puta između Kladova i Negotina i obuhvata četiri vrela, jezerce, vrelsku pećinu Sokolovicu, krečnjačku klisuricu i slapove. Sam vodopad je visine oko sedam metara, ušuškan u krošnje drveća, mnogima će biti asocijacija na jugoistočnu Aziju. Blederija je proglašena spomenikom prirode.

Meštani kažu da je ovde najbolje doći u proleće ili leto. Kako god, za razliku od ostalih u Srbiji, vodopad Blederije nikada ne presušuje. Turistička organizacija Kladova obećava unapređenje infrastrukture i signalizacije za turiste. Blederiju obavezno sačuvajte u svoju Gugl mapu. 

Krupajsko vrelo

Lokalitet koji je svoj turistički bum doživeo u protekle dve godine, već je poznat mnogima, ali itekako je vredan pomena. Greška koju turisti prave je obilazak u paketu sa vodopadom Lisine, a zapravo je put iz pravca Lisina jedan od najlošijih lokalnih puteva u Srbiji. Krupajskom vrelu morate prići sa severne strane, a za sâm obilazak biće vam dovoljno dva sata, u paketu sa ručkom, posebno ako ste ljubitelj rečne pastrmke. 

Krupajsko vrelo, za razliku od drugih vodenih atrakcija, nije za kupanje jer je voda na samom izvoru nerealno hladna čak i u sred leta. Ali boja je nešto posebno i razlog zbog koga se ovaj lokalitet obilazi. 

Borsko jezero

Veštačko jezero u podnožju planine Crni Vrh, po mnogo čemu podseća na planinska jezera zapadne Evrope. Borsko jezero je nastalo veštačkom akumulacijom za potrebe industrijskih postrojenja RTB-a u Boru.

Ne mogu da vam opišem koliko to jezero znači Boranima. Zbog svog naziva povlači pogrešne asocijacije da je reč o industrijskoj zagađenoj vodi, a zapravo je jedno od najčistijih jezera Srbije, u kome se bez problema možete kupati od juna do septembra. 

Iako na samom jezeru postoji veliki kamp za vozila ili šatora turista, nažalost ništa drugo nema turističku višedecenijsku konstantu. Ugostiteljstvo nije najsjajnija strana, pa turisti često moraju otići do Bora kako bi pojeli kuvano jelo.

To je i jedina mana ove prelepe prirode. Iako postoji hotel, trenutno je u specifičnom statusu jer ga je kupio „Zi Đin”, u paketu sa RTB-om Bor, a Kinezi za sada ne pokazuju posebne namere da ožive borski turizam.

Lazarev kanjon

Ako bih morao da odaberem tačku koja predstavlja najveću divljinu istočne Srbije, to bi bila sredina Lazarevog kanjona. Kroz kanjon nije lako proći, što zbog rastinja, što zbog velikog broja zmija u letnjem periodu, ali ono što turiste privlači je mirniji deo kanjona okrenut ka selu Zlot, gde se nalazi i čuvena Zlotska (Lazareva) pećina i nekoliko fantastičnih vidikovaca. 

U najužem delu ovaj kanjon dostiže širinu od samo tri-četiri metra, a dubina je fascinantnih 500 metara. Predstavlja zaštićeno prirodno dobro prve kategorije. 

Od prošle godine u rad je probno pušten i zip-lajn preko kanjona koji će u narednim sezonama predstavljati posebnu atrakciju.

Smeštaj i ugostiteljstvo su, za sada, ovde na niskim granama. Restoran kod Zlotske pećine radi samo u centru letnje sezone, a u široj okolini samo se nekoliko domaćinstava bavi eko-turizmom.

Svakako je Lazarev kanjon odlična opcija za jednodnevni izlet ili za kombinovanje sa Borskim jezerom i Velikim Kršem, ukoliko izdvojite veći broj dana. 

Za kraj

Turistički putevi nas uglavnom vode na jug ili zapad zemlje, dok istočna Srbija ostaje najmanje istražena. Ako malo bolje pogledate reljefnu kartu, videćete da dobar deo istočne Srbije, kao celina, predstavlja zapadnu granicu nizije koja se prostire na severozapad do Karpata. Siguran sam da je upravo ta igra prirode presudila da istočnu Srbiju oblikuje na neki poseban način.